кад срце победи хладноћу

Док се у јануару ветар игра с водом и леди мисли, у једној жени пламти ватра вере, љубави и храбрости. Свјетлана Исаиловић није само она која је пливала за Часни крст – она је мајка, пријатељ, комшиница, жена из народа. У времену када се вредности често мере лајковима и површним признањима, Свјетлана нас враћа основама: части, пожртвовању, вери у доброту, људскост и смисао жртве за виши циљ.
У овом интервјуу нећемо говорити само о води и крсту – већ о ономе што ту воду носимо у себи, и о томе зашто понекад треба заронити дубоко у себе да бисмо испливали као бољи људи. Кроз њене искрене одговоре открићемо шта за њу значи честитост, како изгледа свакодневна борба мајке, и зашто верује да је снага жене управо у њеној нежности.

Вера, одлука и симболика

Шта је био пресудан тренутак када сте одлучили да пливате за Часни крст?
Одувек сам желела да пливам – имала сам јаку жељу годинама, али трудноћа и друге околности су ме спречавале. Када се све сложило, пријавила сам се и остварила своју жељу.
Како сте доживели тренутак када сте закорачили у хладну воду – чега сте се тада одрекли, а шта сте добили заузврат?
Када сам скочила у воду, толико је било хладно да тело истог тренутка утрне, али све иде из главе – позитивне мисли, адреналин, жеља, међусобна подршка такмичара – помажу да се преплива тих 33 метра у хладној Сави.
Да ли је за Вас пливање за Часни крст духовна обавеза, лична мисија или симбол борбе са собом?
Пливање за Часни крст је за мене и духовна обавеза, али пре свега лична мисија. Пред сам скок, од хладноће нема времена за размишљање. Много већ се само сконцентришем да морам да допливам до Крста и вратим се. Иако су временски услови били баш лоши, а вода изузетно хладна, утолико је подвиг свих нас такмичара био већи – и према томе, сви учесници су победници.
Како је изгледао тај тренутак непосредно пре скока – шта Вам је пролазило кроз главу?
Много значи подршка међу такмичарима, као и велика подршка суграђана који су дошли да гледају. Моја највећа подршка били су мој супруг Иван и деца, који су ме бодрили са обале.

Мајчинство и лична борба

Како је мајчинство утицало на вашу храброст, одлуке и поглед на живот? Шта ваша деца кажу о вашој одлуци да пливате за Часни крст – како их учите вредностима које ви живите? Која је ваша свакодневна борба – мимо великих гестова, где црпите снагу за мале, тихе подвиге сваког дана?
Кроз мајчинство сам навикла да све могу. Сву храброст и љубав према пливању преносим и на децу, која имају шест и две године. Они ће 2026. године пливати заједно са мном за Часни крст у Шапцу. Сву снагу и храброст црпим из љубави, из вере и захвалности.

Друштво, жене и снага обичних људи

Данас жене често носе огроман терет, а о томе се мало говори. Како ви доживљавате снагу жене у данашњем друштву?

У данашњем друштву је јако тешко бити успешна, снажна, борбена и различита. Већина жена је ношена обавезама, али и неразумевањем – као да поред посла, деце и свих дневних изазова, немају право да буду уморне. Као да се подразумева да све морају. А заправо – не морају ништа. Треба само да буду срећне и испуњене, јер када је жена срећна, тад су и деца срећна.

Мислите ли да се вредности као што су вера, честитост и заједништво враћају међу људе – или се још за њих морамо борити?

За веру, честитост и заједништво и даље сви заједно морамо да се боримо – као појединци, као породице, као заједница. Морамо да учимо да разумемо, поштујемо и вреднујемо једни друге, без обзира на то да ли је у питању мушкарац или жена.

Како се носите с осудама, неразумевањем или подсмехом у друштву које често не препознаје тихе јунаке?

Са неразумевањем и осудама лично се добро носим – јер ме не дотичу. Не занимају ме туђа мишљења када знам ко сам, шта верујем и шта је мој пут.

Лична инспирација и порука

Ко су ваши узори – људи који су обликовали ваш пут и вредности које живите?

Моја инспирација су моја деца – Алексеј и Николај – јер желим да буду поносни на мене и да их научим традицији и правим вредностима.

Моји узори су моји родитељи, који су ме научили да радим, да се борим и не одустајем, да ценим и поштујем праве вредности. Када ми је најтеже, ту су моја породица и моја деца – они ми дају снагу и вољу да верујем да ће све бити добро. Због њих се борим да будем срећна, успешна, истакнута и различита – по правим вредностима – у данашњем друштву.

Да ли имате молитву, мисао или реченицу која вас води кроз живот?

Реченица која ме води кроз живот је: „Оно што чинимо током живота, одјекује у вечности.“

Како изгледа ваш идеалан дан – онај који вам говори да сте „на правом путу“?

Мој идеалан дан, онај који ми говори да сам на правом путу, је дан када увече – нас четворо, мој супруг, деца и ја – срећни и здрави, препричавамо догађаје и планирамо наредни дан.

Која је ваша порука за све оне који се плаше да закораче у „хладну воду“ – било симболично или буквално?

Моја порука за све који се двоуме да закораче у ‘хладну воду’ на Богојављење јесте: да запливају – слободно и без страха. Срећа, осећање, енергија – то мора да се доживи. Испуњеност након пливања за мене је огромна.

ПОНОС МАЧВЕ

Шта за вас значи бити део Мачве и носити то име кроз живот?

Понос ми је што сам део Мачве и трудим се да покажем да су жене јаке, упорне, борбене, истрајне, успешне – и у послу и у приватном животу. Да су добре мајке и да треба да се истичу и буду различите – и управо зато да се Мачва поноси женама које вреднују љубав и традицију.

Када бисте морали да опишете себе у једној реченици – како бисте то формулисали?

Себе бих описала као особу која воли да инспирише друге, која жели да буде виђена, друштвена и креативна, која тежи правди, балансу и хармонији.

Свјетлана Исаиловић није само жена која је пливала за Часни крст – она је симбол храбрости, посвећености, вере и борбе у свакодневици. Њена прича сведочи о снази мајке, снази жене и снази човека који се не мири са површношћу света, већ га враћа на вредности које имају корене.

Кроз љубав према деци, поштовање традиције, и веру у правду и доброту, Свјетлана нас подсећа да је истинска победа – победа над собом. Њен животни пример инспирише да и у најхладнијим водама можемо пронаћи унутрашњу ватру која нас води напред.

Зато, баш као и она, будимо храбри да заронимо у дубине – јер само тако можемо испливати снажнији, достојанственији и поноснији.

Катарина Кулезић