Драги моји Чувари радости,

Јављам вам се након успешно завршене прве године средње школе.

Након завршетка Основне школе „Јанко Веселиновић“ у Црној Бари, уписала сам Средњу медицинску школу „Др Андра Јовановић“ у Шапцу, и одабрала смер фармацеутски техничар. Имала сам велику жељу да упишем овај смер, да се школујем у тој школи – и успела сам. Нова школа, нови професори, предмети, друштво… Све је у почетку било веома необично – сусрет са свим оним чему сам се радовала током основне школе. Али, успела сам да се прилагодим и наставим да уживам у школовању које сам са великом жељом ишчекивала.

Колико год била тешка и изазовна, ова школска година је била лепа и занимљива. Упознала сам нове људе, проучавала предмете који ме интересују, било ми је забавно на часовима, научила сам много тога од нових професора. Још од првог дана школе знала сам да нисам погрешила – да сам одабрала добру школу. Никада нећу заборавити какав је био тај први дан: како сам се осећала ходaјући по први пут ходницима велике Медицинске школе. Иако је био тек почетак, осећала сам понос што сам баш ту, и сматрала да сам то заслужила својим трудом и радом у основној школи.

Била сам пресрећна само због свог присуства, а атмосфера у школи доносила је посебну чар. Обожавала сам да проводим време у фармацеутском кабинету, у белом мантилу, на часовима праксе. Свака оцена, сваки фармацеутски препарат, сваки школски успех били су ми мотивација за даље, јер ипак – уписала сам смер у овој школи који се сматра најизазовнијим.

Било је и тешких дана – оних када има превише обавеза, када нема мотивације за даље, када ме савлада умор. Али, довољно је било да се сетим да сам сваким даном све ближе томе да постанем неко ко ће остати упамћен и у Медицинској школи, као што сам била и у основној. Подршка породице и пријатеља у тим тренуцима је веома важна – а ја сам је имала.

Волела бих да свако ко жели да упише исти смер зна – препоручила бих га, зато што се у њему стиче изванредна дисциплина у сваком смислу, пуно знања и искуства, као и много лепих успомена са људима које упознате у тој школи.

А ничега од тога не би било да нисам имала добру основу из основне школе. Због тога сам неизмерно захвална наставницима из своје основне школе – захвална на дисциплини коју сам тада стекла, на жељи за стицањем новог знања и свему чему су ме научили. Јер то је био темељ за све што ме је сачекало у средњој школи.

Ово је била још једна школска година у којој сам себи показала да могу, да је и оно што се чини немогућим – ипак могуће. Показала сам да се труд увек исплати, и доказала малој Анђелки да је успела – да ни средња школа није толико тешка као што су говорили. Већина људи је осликавала овај смер као нешто неописиво тешко, напорно, изазовно, па је зато успех који сам постигла донео још већи осећај среће.

Иако су моји хобији као што су цртање и читање током школске године били у малом заостатку, са почетком распуста враћају се на велика врата. Важно је знати – без обзира на мањак слободног времена, успела сам и ову школску годину да завршим са успехом 5,00.

Хвала вам што чувате радост!

С љубављу,
Анђелка Весић