U ritmu galopa
Ljubav prema konjima kroz generacije
Galerija fotografija
Ovo je više od priče o konjima. Više je i od priče o ljubimcima. Ovo je priča o ljubavi, strasti i neraskidivom prijateljstvu kroz generacije.
Čitate priču koja nema početak.
Pradeda je učestvovao na seoskim trkama, jer se tada trčalo po ulicama…
Deda je sa svojim konjima počeo da trci revijalne trke za Božiž i Novu Godinu…
Od četvrte godine počinjem da pratim trke. Išla sam na sve hipodrome u Srbiji.
OD TADA DO DANAS – NEDELjA JE DAN ZA TRKE.
Tata i ja počinjemo od handikap Trka, sada smo već stigli do grup i listed, što je najvišeg ranga u Srbiji.
Deda je uvek bio pored mene. Uvek me je podržavao u svemu, a posebno u konjičkom sportu. Govorio mi je da ko voli kojne, voli i ljudeVideo je da ću da nastavim njegovim stopama, pa je bio presrećan zbog toga. Vodio me uvek uz sebe, učio me mnogim stvarima o konjima…
Kad se završi trka prvo pogledam u nebo i suza mi sklizne niz lice, jer znam da nas gleda i od gore i prati sve naše uspehe! Ovo je posebna fotografija i nosim je uvek uz sebe.
Prva trkačka kobila, Emblanu, kupili smo kada sam bila beba. Odrasla sam uu njeno ždre – Edija, Nakon Edija, ožderbila je Eli. U to vreme imali smo i ponija!
(Emblana i Edi)
Eli ožbrebila miljenika Emanuela i Emili. Kasnije smo kupili Barbaru Hepworth koja je sada kod kuće, kao kućni ljubimac svih , Varenu Storm i mog mezimca Dante’s Peak.
(Varena)
Bila sam mala kad je Edi trčao, on je hteo da ujede, ali kako je trener iz Bg rekao “hoce sve da nas ujede, ali kad vidi plavu devojku/devojcicu, bude miran kao da je drugi konj.
Barbara ima svoje “bubice” ona kad hoce da se mazi, biće umiljata i mozes da joj radiš šta Hoces, ali kad neće, onda je najveći “gad” ne mozes joj prici
iako ja ne odustajem, pa da vidimo ko je tvrdoglaviji
(Barbara i prvo ždrebe)Od
dante
Dante je kao beba, toliko umiljat, maza, tačno oseti kada sam neraspoložena, i uporno pokušava na svaki način da me oraspoloži. Svojeključeve od auta, kad mu stavim na prozor obožava, ne mrda od njih i samo njuši.
A kad čuje moj glas, stane na rešetke boksa i samo čeka kada ću mu prići.
Na primer: na moru kada sam bila, tata je otišao kod njega, stao na vrata , on se okrenuo na drugu stranu i neće da mu priđe. Tata me zove na video-poziv da da mi kaže kako mi je konj ,,nevaspitan” , a ja na telefon kazem Gde je moj debeli konjić?, on se odmah okreće i gleda gde sam. Kad je shvatio da je telefon, mislim da je hteo da ga pojede…
Prvi susret sa Danteom
Nakon samo par dana...
Za mene, trke nisu samo borba za plasman. Moj pehar nije zlato ili srebro, već sreća koju osećam dok ih gledam.
POgledaj video od 45. minuta!
iz albuma...
Kiša.. ali dobro.... Vremenski uslovi ne uspevaju da pokvare moj osmeh kada je on tu, i njegovo ,,ponosno” šetanje. Nema veze što smo oboje mokri- mi smo srećni, šta nam drugo treba..
Volela bih da mogu da opišem rečima kako ih gledam, ali to izgleda ne može.. za mene oni nisu samo zivotinje, to je nešto savršeno, nešto nedodirljivo…
Ja: ,,Danteeee Moze jedna luda slika”, a on, uzvraća…🙂🙂
Ne bih mogla da zamislim njegovu trku a da nisam pored njega…
Njegovo oko je moje ogledalo i moj (sve)mir. 🍀
...neka se galop kroz generacije nastavlja...
Pozivamo vas da i vi postanete deo ovog čarobnog sveta. Poželite li da pišete svoju priču, kontaktirajte nas i stvorite svoju odiseju ljubavi i prijateljstva. Jer, kao što kažu, ljubav prema životinjama obogaćuje naše živote na način koji ne možemo ni zamisliti.