Јаков Јуришић

🕰️  Којој генерацији припадаш?

Припадам генерацији 2016–2025. Најлепше ћу памтити осми разред – јер је био пун емоција, важних одлука, али и искрене подршке међу друговима. Тада сам схватио колико смо као генерација повезани.

📚  Који предмети су ти били најдражи и шта си кроз њих научио – осим градива?

Највише сам волео математику и физику. Оба предмета су ме научила да размишљам логички, стрпљиво и систематично. Показали су ми да се сваки проблем може решити ако му приђеш корак по корак. Захваљујући њима сам научио да не одустајем и кад је нешто тешко – јер изазов често крије највећу вредност.

🧠  Да ли си учествовао на такмичењима, пројектима или школским активностима?

Учествовао сам на такмичењима из саобраћаја, енглеског и српског језика. Сва та искуства су ми била драгоцена, али бих посебно истакао такмичење из саобраћаја – јер сам том приликом повезао знање са стварним животом и научио колико је важно бити одговоран у саобраћају, како за себе тако и за друге.

💬 Ко те је највише подржавао у учењу и одрастању?

Моја породица – пре свега родитељи. Увек су веровали у мене и мотивисали ме да дам свој максимум. Такође, наставници који су знали кад да похвале, а кад да ме подстакну да будем још бољи.

🌈 Шта за тебе значи бити ђак генерације?

То ми је велика част и потврда да се труд, поштење и упорност исплате. Када сам сазнао да сам ђак генерације, био сам изненађен, али и захвалан – јер знам колико вредних и паметних другова имам.

🎯 Које вредности су те водиле током школовања?

Одговорност, поштење и поштовање према другима. Било је и тешких тренутака – умор, недоумице, али сам увек тражио смисао у ономе што радим. Снага ми је била у малим стварима – у лепој речи, осмеху, помоћи пријатеља.

❤️ Шта је твоја највећа лекција коју носиш из основне школе?

Да је пут важнији од циља. Да се вреди трудити чак и кад није лако, јер све што научиш гради тебе као човека.

🤝 Како би описао своју генерацију?

Јединствена, шаролика, али повезана. По много чему смо били различити, али кад је било најважније – били смо тим. Посебно нас је спајала подршка и хумор.

🔭 Где себе видиш у будућности?

Уписао сам Митровачку гимназију и видим себе у области софтверског инжењеринга или природних наука. Верујем да ћу у томе моћи да наставим да учим, напредујем и радим оно што волим.

🌱  Ако би могао да пошаљеш једну поруку млађим ђацима – шта би им поручио?

Не бојте се да будете своји. Не учите због оцене – учите због себе. И никад не заборавите да је доброта исто толико важна као и знање.

🌍 Шта мислиш – како млади могу да допринесу својој школи, месту, друштву?

Прво тако што ће бити добри људи – поштовати друге, бринути о својој околини, слушати, помагати. Мале промене које направимо у свом разреду или школи – могу једног дана променити читав свет.

🙏  Коме би се захвалио за све што си научио и постигао?

Породици, наставницима, другарима – свима који су били уз мене кад ми је било најважније.

✨ Ако би имао прилику да кажеш нешто целој својој школи?

Било је супер! Хвала наставницима што су имали стрпљења, другарима на свим успоменама, а школи што ми је била друго место за одрастање. Памтићу ове године по смеху, шалама у клупи и заједничким успесима. Видимо се негде тамо, у будућности!

🎶 Која песма, цитат или књига те највише инспирише и зашто баш та?

Немам неки омиљени цитат, али кад год наиђем на потешкоће, сетим се онога што ми је тата увек говорио. Највише ми је у сећању остала ова мисао:
„Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи,
чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.“
– Петар II Петровић Његош, Горски вијенац
Подсећа ме да у животу нема само лепих тренутака, али када се прихвати и добро и лоше – све се много лакше поднесе.