Марија Радић – Вуковац који верује да се труд увек исплати
Основна школа „Краљ Александар Карађорђевић“
„Никад не одустај.“
Постоје ученици који својим примером показују да се велики резултати не постижу случајно. Они настају корак по корак, из дана у дан, кроз рад, стрпљење и веру у себе. Једна од њих је и Марија Радић, вуковац Основне школе „Краљ Александар Карађорђевић“, која је осам година школовања претворила у причу испуњену знањем, трудом и лепим успоменама.
Када није у школској клупи, Марија највише воли да време проводи са породицом и пријатељима. Опушта је музика, ужива у добрим филмовима, а посебно место у њеном животу има фолклор, који јој доноси радост дружења, игре и очувања традиције.
Љубав према учењу родила се још у нижим разредима, када је схватила да се сваки уложени труд враћа кроз ново знање и осећај личног напретка. Управо тада почела је да верује да се упорношћу могу достићи велики циљеви.
„Вукова диплома је награда за труд, али и одговорност да наставим даље и будем пример другима.“
Њени другари описали би је као упорну, дружељубиву и помало тврдоглаву — особине које су јој често помагале да не одустане онда када је било најтеже.
Од свих школских успомена најлепше ће памтити екскурзије, дружења и последње дане осмог разреда, али и часове француског језика, који су остали упамћени по лепој атмосфери и дружењу.
Посебно место у њеним успесима заузима друго место на окружном такмичењу из српског језика и књижевности, као и чињеница да је током свих осам година школовања остварила одличан успех.
Ипак, Марија зна да иза сваке одличне оцене стоји нешто што други често не виде — бројни сати учења, одрицања, дисциплина и жеља да сваког дана буде мало боља него јуче.
Добра организација времена помогла јој је да успешно усклади школске обавезе са одмором, породицом и пријатељима. После наставе најпре завршава све што је планирала, а онда време посвећује људима које воли.
Највећу подршку увек је имала у својој породици, која ју је учила да никада не одустаје и да верује у своје способности.
Посебан траг у њеном школовању оставила је разредна Снежана Станарчић, која ју је мотивисала да увек пружи свој максимум и верује у себе.
Од свих предмета највише воли биологију, јер је фасцинирају човек, природа и све тајне живота. Није зато случајно што већ сада има јасно постављен циљ.
„Желим да постанем докторка, да помажем људима и да свој посао радим са љубављу.“
На путу до тог сна било је и изазова. Припреме за завршни испит требало је ускладити са свакодневном наставом, али је сваки проблем прихватала као прилику да научи нешто ново.
Када не успе из првог покушаја, не одустаје. Покушава поново, учи из својих грешака и наставља даље.
Верује да се прави успех пре свега гради трудом, јер је управо труд оно што на крају увек направи разлику.
Поноси се својом упорношћу и спремношћу да помогне другима, а као најважнију особину доброг човека издваја емпатију.
Када би могла нешто да промени у свету, пожелела би више међусобног поштовања, разумевања и доброте међу људима.
Себе за десет година види као успешну, одговорну и образовану особу која ради посао који воли и у коме ће сваког дана моћи да помаже другима.
То је порука коју би данас послала себи из првог разреда, али и свим млађим ученицима који тек почињу своје школско путовање.
А њима поручује да буду упорни, да уче редовно и да никада не одустају када наиђу на препреку, јер се сваки искрен труд једног дана исплати.
За Марију, срећно детињство је детињство испуњено љубављу, игром, подршком породице, искреним пријатељима и успоменама које остају за цео живот.
Чувај радост
Приче на које смо поносни.
Приче које вреди памтити.
Текст: Катарина Кулезић
Видео и фотографије: Перица Петровић