Филип Чајић – Вуковац који верује да се труд увек исплати

Основна школа „Краљ Александар Карађорђевић“

Моја прича – од труда до успеха

Када си први пут схватио да волиш да учиш и истражујеш?

После првог освојеног места на такмичењу из српског језика и књижевности у петом разреду. Допао ми се осећај поноса и пожелео сам да наставим тим путем.

Шта за тебе значи бити вуковац?

То је награда стечена великим трудом, радом и истрајношћу.

Како би те другари описали?

• упоран
• заинтересован
• паметан

Који школски тренутак ћеш заувек памтити?

Видовданску доделу награда у школи, када сам добио своју Вукову диплому.

Који успех ти је посебно драг?

Наравно, Вукова диплома ми је најдража. Посебно памтим и своје прво озбиљније такмичење из српског језика и књижевности, када сам освојио треће место на општинском такмичењу. Само један бод делио ме је од пласмана на окружно такмичење.

Да ли је било тешко?

Није. Уз труд и рад све је могуће. Ипак, многи не виде колико труда стоји иза сваке одличне оцене.

Како изгледа твој дан?

Моји дани су веома динамични. Док траје школа ретко сам код куће, а своје слободно време најрадије проводим на тренингу фудбала.

Како учиш?

Немам посебан метод. Учим онолико колико могу да разумем и запамтим.

Ко ти је највећа подршка?

Моји родитељи и мој тренер Душан Мартиновић.

Најлепши савет?

Да никада не одустајем.

Који наставник је оставио посебан траг?

Наставник музичке културе Предраг Танацковић, који нам је увек давао добре савете. Данас видим да се све оно што нам је говорио заиста и остварује.

Омиљени предмет?

Физичко васпитање, јер највише волим да играм фудбал са другарима.

Шта ти је било најтеже?

Учење онда када немам воље.

Како реагујеш када не успе?

Покушам поново.

Да ли се успех више гради талентом или трудом?

Трудом. Таленат без рада не значи много.

Чиме се највише поносиш?

Својим напретком у фудбалу.

Најважнија особина доброг човека?

Поштење.

Шта би променио у свету?

Однос људи једних према другима.

Највећи сан?

Да постанем професионални фудбалер.

Где видиш себе за десет година?

У неком професионалном фудбалском клубу.

Чиме желиш да се бавиш?

Професионалним фудбалом.

Ко ти је узор?

Мој тренер, јер је пре свега добар човек, упоран и поштен.

Шта би поручио себи из првог разреда?

Труди се још више и дај све од себе у школи.

Порука млађим ученицима?

Никада не одустајте. Увек је боље покушати него никада не покушати.

Шта те сваког дана чини срећним?

Мотивација коју ми сваког дана пружају моји родитељи.

Шта је за тебе срећно детињство?

Када се дете осећа слободно, безбрижно и срећно, окружено породицом и људима који га воле.