Maturanti Mačvanske srednje škole u Bogatiću

Драги наши матуранти,

На страницама нашег портала, крај ваших осмеха, стоји и ово писмо – као тихи пратилац ваше младости која корача у свет. Не да вас поучи, већ да вам прошапуће оно што сте већ негде у срцу осетили: да је пред вама време у коме се вредности не добијају готове, већ се граде. Стрпљиво. Љубављу. Радом.

Желимо вам да никада не заборавите од чега се прави прави човек. Не од гласних речи и пролазних титула. Већ од поштовања према старијима, саосећања према слабијима, храбрости да се устане и када је најтеже, од умећа да се остане свој – и онда када је то најнепопуларније.

Пред вама је свет који воли брзину, слике без дубине и лаку забаву. Али управо због тога, данас је највећа револуција бити – добар, поштен, упоран. Не пристајте на мање од онога што у дубини себе знате да јесте.
Ако будете морали да бирате између праве ствари и лакшег пута – сетите се ко сте били овде – у вашој школи.

Желимо да нам се јавите. Не када постанете славни. Него када урадите нешто због чега ће неко дете поверовати да може, нека бака добити лек, неки мрак светло, неки човек – руку.
То су вести због којих ћемо бити поносни на вас. А ми смо медиј који баш такве вести тражи. И чува.

Даћемо вам сада и неколико савета, не као рецепте, већ као семе које ћете заливати ако пожелите:

• Не прихватајте „нормално“ ако вам делује погрешно.

• Радите посао који волите, али најпре научите волети било који посао који радите.

• Немојте се стидети порекла. Стидите се глупости и безобразлука.

• Ако изгубите све – не губите образ.

• Бирајте људе поред којих можете да ћутите, а да вам је срце гласно.

• Не чекајте идеалне услове. Стварајте их.

Живимо у друштву где се понекад више цени привид од суштине, веза од знања, површност од дубине. Али ви сте генерација која то може да преокрене. Не одједном, не великом револуцијом. Већ једним поштено завршеним даном, једним добро написаним имејлом, једним усправним ставом на послу, факултету, у породици.

Уредно ћемо чувати ваше матурантске фотографије. Али још више ћемо чувати наду да ћемо кроз неколико година писати нове приче о вама – као лекарима, мајсторима, наставницима, иноваторима, пољопривредницима, уметницима, добрим људима…

До тада – живите тако да вас се Богатић не сећа само као матуранте, већ као оне који су му вратили веру.

А ми вас, са радошћу и љубављу, чекамо на првом наредном сусрету за пет година.
Да поново правимо успомене. Да се поново поносимо.

С љубављу и вером у вас,
Катарина Кулезић,

главна и одговорна уредница портала „Чувај радост“