Ђурђина Малетић – девојчица која верује у труд

Вуковац ОШ „Лаза К. Лазаревић“ у Клењу

Радозналост која је расла са годинама

Иако каже да можда није одувек волела само учење, жеља за успехом и такмичарски дух били су оно што ју је мотивисало да увек да свој максимум.

За њу титула вуковца представља признање за све године рада и упорности.

Пријатељство и школске успомене

Другови би је описали као истрајну, емотивну и правичну.

Најлепше успомене носи са школских екскурзија, а један од тренутака који ће заувек памтити је када су другари на мору сакрили храну, па су сви мислили да је нестала. Данас се томе сви смеју.

Посебно јој је драго освојених 20 поена на окружном такмичењу из српског језика.

Иза успеха стоји добра организација

Ђурђина признаје да никада није учила у последњем тренутку, већ је добра организација била њена највећа предност.

Јутра су резервисана за школу, поподне за тренинге и пробе, а вече за учење када је потребно.

Људи који остављају траг

Највећа подршка јој је мама, а током школовања велики утицај оставили су наставници Александра Станишић, Јелена Стевановић и Силвија Благојевић, које памти по знању, разумевању и посвећености.

Омиљени предмет јој је српски језик јер воли правопис, читање и откривање лепоте језика.

Када није било лако

Седми разред издваја као најзахтевнији период школовања, али је управо та година показала колико је упорна.

Када не успе из првог покушаја уме да буде љута, али верује да се сваки успех гради пре свега трудом.

Велики снови

Поносна је што има дивне пријатеље и што је остала своја.

Највећи сан јој је да пропутује свет, заврши психологију и једног дана ради посао који воли.

За десет година види себе како са пријатељима слави дипломирање и почетак једног новог животног поглавља.

Порука млађима

Млађим ученицима поручује исто што би рекла и себи из првог разреда – да уживају у сваком дану, дружењу и детињству, јер време пролази много брже него што мисле.

За њу је срећно детињство једноставно – здрава, весела породица на окупу и људи које волиш.