У среду, 5. новембра сала Културно-образовног центра Богатић пунила се у три наврата. На сцени — право дечије игралиште. У публици — најискренији критичари: деца.
Они који се смеју од срца, који не умеју да глуме осмех и који ће ти без размишљања рећи шта мисле.
У Богатић је стигло Чича Мичино позориште, које већ десет година путује кроз бајке и стварност, подсећајући нас да је игра најозбиљнија ствар на свету. Основано 10. септембра 2015. године, ово позориште окупља више од тридесет младих уметника, међу којима су и глумци добро познати публици — Тамара Драгићевић, Нина Јанковић, Иван Михаиловић, Тијана Печенчић, Миодраг Радоњић…
Овога пута, у Богатићу су извели представу „Ко природу прља има да надрља“, ауторског потписа Матеје Поповића, која на ведар и духовит начин говори о три велике теме — очувању природе, вршњачком насиљу и прекомерном игрању игрица.
Улоге које су деца пратила са одушевљењем оживели су Александар Ристоски, Драган Драги Петровић, Драгана Дабовић, Иван Михаиловић и Матеја Поповић.
Глумац Иван Михаиловић је истакао да је Чича Мичино позориште настало из потребе да створе своју „оазу“ — место стварања, игре и смеха, додајући да „у овим турбулентним временима само рад за децу и са децом има прави смисао.“
Представа је тога дана у Богатићу изведена чак три пута, а свака публика била је подједнако гласна у смеху и аплаузу.
Аутор и редитељ Матеја Поповић поручио је да људи из културе имају обавезу да се баве оваквим хуманитарним радом, нагласивши да им за то нису потребне похвале, јер то осећају као своју дужност.
„Поред три основне теме којима се представа бави, најважнија порука је — другарство,“ додао је Поповић.
Наша екипа се једва провукла до Драгана Драгог Петровића после завршног аплауза. Седео је на сцени, окружен малишанима који су му пришли да му пренесу утиске и да му се представе као његови нови обожаваоци. Сви су имали исту поруку — да је представа била лепа, смешна и мало страшна.
Радост и захвалност због сарадње са Чича Мичиним позориштем није крио ни Милош Симић, директор Културно-образовног центра Богатић, који је изјавио да га посебно радује интересовање публике у Богатићу за овај вид уметности и да ће у наредном периоду КОЦ покушати да организује још оваквих, дечијих и других професионалних представа, на комерцијалној основи, не само на хуманитарној каква је била данашња.
Сав приход од улазница намењен је за лечење Нинка Поповића из Бадовинаца. Посебну радост свима донела је чињеница да је Нинко присуствовао трећем данашњем извођењу представе и да је у неколико наврата учествовао у игри на сцени, на опште одушевљење глумаца и публике.
За многу децу у публици ово је била прва позоришна представа у животу. Прво искуство које су памтили осмехом, песмом и неким новим сазнањем — да и у свету игара и забаве постоји место за доброту, одговорност и љубав.
Јер позориште није само сцена и светла. Позориште је сусрет.
А када се у Богатићу игра за Нинка — онда је то сусрет који се памти.
Аутор текста: Катарина Кулезић
Аутор фото и видео материјала: Перица Фотозец Петровић