💌 Две године заједно чувамо ову причу
Када нам се наши ђаци поново јаве,
знамо да њихов пут вреди пратити.
Претпрошле године представили смо Јелену Шарчевић као једну од ученица чију смо причу желели да сачувамо. Данас нам се другу годину заредом јавља као ученица Медицинске школе, делећи са нама нове успехе, искуства и још једну потврду да је изабрала прави пут.
Неке приче не завршавају се школским звоном. Оне расту заједно са децом која их стварају.
💌 Писмо наше ученице – наставак једне лепе приче
Драги чувари радости,
Као и претходну годину средње медицинске школе, и ову годину завршила сам са одличним успехом 5.00. Мало је рећи да сам задовољна својим успехом у овој школској години.
Поред тога што сам остварила одличан успех, ова година ми је показала да је медицина управо оно чиме бих желела да се бавим и чему бих се у будућности посветила.
Кроз праксу у Општој болници у Шапцу схватила сам да ме рад са људима испуњава и да сигурно нисам погрешила што сам уписала ову школу.
„Када волите свој посао, ништа вас неће спречити да остварите успех у ономе што радите.“
Зато мислим да је веома важно да добро размислимо шта је оно што заиста волимо да радимо. Када пронађемо свој пут, труд и упорност постају много лакши, јер знамо зашто се боримо.
С поштовањем,
Јелена Шарчевић
Наставак приче једне ученице која верује у свој пут
Чувај радост – приче на које смо поносни.
Приче које вреди памтити.
Радост је кад нам се јаве наши ђаци генерације
Посебно нас радује када нам се јаве некадашњи ђаци генерације и поделе са нама свој даљи успех. Њихове речи су ветар у леђа генерацијама које долазе, али и нама који верујемо у радост као вредност која се чува знањем, упорношћу и добротом.
Јелена Шарчевић, прошлогодишњи ђак генерације Основне школе „Вук Караџић“ у Бадовинцима, завршила је прву годину средње школе као одличан ученик. Њено писмо је охрабрујуће сведочанство да труд у основној школи никад није узалудан. Прочитајте њену поруку:
Завршила сам прву годину Средње медицинске школе у Шапцу, смер медицинска сестра – техничар, са одличним успехом и просеком 5,00. И ова школа, као и многе друге, јесте захтевна и тешка, али то свакако не умањује могућност да се постигне одличан успех.
Претходних осам година у основној школи нису биле лаке – редовно учење, припреме за такмичења, и, наравно, завршни испит у осмом разреду – све је то захтевало посвећеност и истрајност. Али сада, када се осврнем, могу да кажем да се сав тај труд исплатио. Основна школа ми је пружила довољно предзнања и снажан ослонац за све изазове које носи средњошколско образовање.
Као ђак генерације Основне школе „Вук Караџић“ у Бадовинцима, са сигурношћу могу да кажем да упорност, рад и добре радне навике које се стекну у основној школи постају незаобилазни савезници у даљем школовању. Сама видим колико је тешко онима који нису навикли да редовно уче – много теже постижу добре резултате.
Зато желим да дам један мали савет млађим генерацијама:
Колико год некада школовање изгледало тешко, напорно и можда чак и неисплативо, немојте губити вољу. Све што уложите – сваки труд, свака ноћ проведена над књигом, свака оцена – једног дана ће се исплатити. И то не само у школи, већ у животу.
Наставићу да се трудим, учим и борим за одличан успех, као и до сада – само са још већом вољом и снажнијом мотивацијом.
Хвала вам што чувате радост.
С љубављу,
Јелена Шарчевић
јул 2025.
Јелена Шарчевић - Ђак генерације ОШ ,,Вук Караџић" Бадовинци 2024/2025
ИНТЕРВЈУ
Како се постаје ђак генерације?
- Успех мојих родитеља ме је подстакао да покушам и да их превазиђем.
Који су твоји највећи успеси?
- Осим успеха са разних такмичења, сматрам да ми је ова ласкава титула сатисфакција за сав уложени рад и труд током школовања.
Који је твој највећи изазов и како си га превазишла?
- Изазов ми је био да надмашим успех свога оца који је такође био носилац Вукове дипломе у основној школи.
Ко су твоји највећи узори?
- Родитељи.
Шта си радила када си наилазила на потешкоће?
- Покушавала сам да сваки проблем сагледам из што више углова како не бих у афекту упала у још већи проблем.
Колико времена дневно или недељно си посвећивала учењу?
- У зависности од сложености обавеза и задатака, углавном је било довољно пар сати дневно.
Како успеваш да балансираш своје школске са осталим аспектима свог живота?
- Редовним учењем сам успела да издвајам време које сам посвећивала себи и породици.
Какав је твој дневни/недељни распоред?
- Немам унапред испланиран дневни распоред времена, све зависи од тренутне ситуације.
Који су твоји будући планови?
- Моји будући планови су да наставим са успесима и током средњег образовања.
Који је најважнији савет који си добила у вези са својим постигнућима?
- Саветована сам да увек тежим ка што већем успеху, јер ће ми то значити у животу.
Како твоја породица и пријатељи реагују на твоје успехе?
- Породица је јако поносна јер је то на неки начин и њихов успех.
Како се оно што учиш у школи уклапа у твоје интересовање?
- С обзиром да имам жељу да упишем средњу медицинску школу, изучавање појединих предмета(биологија, хемија…) ме је у доброј мери приближило тој материји.
Како су се твоје способности и интересовања развијале из године у годину до сада?
- Још од малих ногу сам показивала интересовање ка медицинској професији.
Како је твоја школа подржавала истраживања и напредак у областима на које си фокусирана?
- Захваљујући стручном кадру који је улагао велике напоре, често и ван наставног времена, сматрам да сам стекла довољно предзнања у областима које ме интересују.
Која је најважнија лекција коју си научила?
- Вредним радом могуће је постићи велике успехе, ма колико то некад изгледало далеко.
Ауторка: Катарина Кулезић
Аутор фотографија: Перица Петровић